Utorak, Oktobar 14, 2014
Igra sudbine- početak predavanja na faxu
Stari _Blog. Nadimak Miss Anxiety. Dal uopšte neko ovo čita? Prvi dan faxa, druga godina. Živi užas, dok sediš sam u prvom redu, i nečiji ledeni dah neprestano ti duva u vrat. Osoba iz drugog sveta,osoba čiji svet je jedna porodica, jedna sudbina. Osoba potpuno otuđena od drugih, prepuna strahova, koju je sudbina čvrsto ščepala, kreće na fakultet.
U amfiteatru prepunom ljudi, koje je ona uvek izbegavala, sada suočena s njima i sa životom. Nikada sama, uvek sa porodicom, kao nekakvim magijama svezana, da teško šta može da započne. Preplašena. Roditelji vezani. Majka naizgled srećna, godinama sedi kod kuće, u jednom usamljenom gradu. Kuva i gleda TV. Otac takođe. Bez prijatelja, sem poneki poznanik s kojim otac šeta. U velikom gradu. Sestra normalna, ali i ona usamljena. Ja lično je nikad ne slušam. Uvek najviše volim svoj glas. I kada odem na fakultet pomalo uplašena kontaktiram s ljudima, i pokušavam da to svedem na neophodnu meru. Jer ja sam srećna u svom svetu, mada nekad dosada može da bude živa rana, ali još je gore kada odeš na fax i počneš da se gušiš.
Moja porodica uvek je nasmejana, i izgleda srećna. Ali ja, iako se to spolja ne vidi, znam da nisam kao ostali. Da sam sebična, uplašena, jednostavno, kao da krijem veliku tajnu, što nije daleko od istine.